Navikli smo da gledamo fotografije u kojima je sve „na mestu“.
Savršeno svetlo, nepokolebljiv stav, drska poza, baršunasta kosa, pogled koji slama srca…

Ali između gotove fotografije i one koja to još nije — postoji mnogo trenutaka.
Zapravo, to je proces.

I iskreno… ovo je bio moj prvi susret sa profesionalnim modelom.

Ona — visoka, sigurna, sa mnogo snimanja iza sebe.
Ja — početnik, sa milion misli u glavi.

Da li sam dovoljno dobra?
Kako da ispratim sve?
Fokus, svetlo, kadar…

(Gde ću pre… inače i ovako jednu stvar radim, na treću mislim 😄)

Gledam kroz objektiv: haljina, stav, pogled…
i ja u sebi vičem: „waaaau…“ (a u pozadini glas: „Radi, bre.“)

I znaš šta?

Ni njoj nije bilo svejedno.

„Nisam stigla nokte…“
„Kosa mi nije kako treba…“
„Ova poza mi je čudna…“

Tu sam shvatila nešto važno.

Nije stvar u tome ko je model, a ko nije.

Nego u tome da svi, baš svi, stojimo pred objektivom sa istim malim nesigurnostima.

Možda je baš u tome cela stvar.

Svetla reflektora nisu rezervisana samo za modele.
Ona su za svaku ženu koja želi da vidi sebe malo drugačije.

Zato te pozivam da probaš.

Uskoči u svoju omiljenu haljinu i pravac studio.

Jer nije poenta da budeš spremna.
Poenta je da dođeš.

I da pred objektivom budeš baš ti.